Metodije I Carigradski

Sveti Metodije I ili Metodije Carigradski (grč. Μεθόδιος Α΄) je bio carigradski patrijarh od 4. marta 843. do 14. juna 846. Rođen je u Sirakuzi i umro u Konstantinopolju. Bio je čuven kao protivnik ikonoboraca.^[1]

Rođen je u gradu Sirakuzi na Siciliji u bogatoj porodici. Po završetku školovanja, još kao mlad došao je u Carigrad kako bi dobio mesto u sudu. Međutim, po nagovoru monaha, zamonašio se i započeo život predan manastiru. Patrijarh Nikifor uzeo ga je kod sebe na službu. Za vreme vladavine ikonoboračkih careva bio je čuven kao odlučni branilac ikonopoštovanja zajedno sa svojim mentorom. Godine 815. Nikifor je ražalovan i iste godine je poslao Metodija u Rim kako bi upoznao tadašnjeg papu (Paskal I, 817-824) sa zbivanjima. On je dobio pismo od pape u kome se moli car da Nikifora ponovo postavi za patrijarha, ali je Metodije sačekao povoljnije prilike da se vrati u Carigrad. Prema njegovom mišljenju, takva prilika se ukazala kada je umro car Lav V. Međutim, umesto da posluša savete iz papinog pisma, Car Mihajlo II, koji je nasledio Lava, zatvorio je Metodija u tamnicu (zapravo „grob“) koja se nalazila na jednom ostrvu na Mramornom moru, zajedno sa dva razbojnika, gde je proveo punih sedam godina u veoma teškim uslovima. Prema ohridskom prologu car Teofilo je zatočio Metodija na ostrvu, međutim, prema katoličkoj enciklopediji, to je ipak uradio car Mihajlo, koga je Teofilo nasledio. Teofilo se takođe pokazao kao progonitelj svih onih koji su obožavali ikone i zatvorio Metodija u zamak iz koga je ovaj za jedan dan pobegao.^[2] Prolog dalje kaže da je za vreme carice Teodore i njenog sina Mihaila III, Metodije oslobođen i izabran za patrijarha. (U hrišćanskoj tradiciji veruje se da je to prorekao prepodobni Joanikije Veliki). Prve nedelje Velikog posta Metodije je svečano uneo ikone u crkvu i napisao kanon u čast ikone. Da bi ga zbacili sa patrijaršijskog prestola neki jeretici su platili jednoj ženi da ga okleveta kako sa njom ima seksualne odnose. Ova vest je uzbunila ceo grad, a Metodije, ne znajući kako da dokaže svoju nevinost, svukao se nag pred sudom i pokazao svoje suvo i od posta izmoždeno telo. To je uverilo sudije da je patrijarh oklevetan, a usledilo je i priznanje žene koja ga je teretila.^[3]

Pored „Čina Pravoslavlja“ (ili „Sinodikona Pravoslavlja“), Metodije je takođe sastavio pravila za vernike, tri obreda za sklapanje braka i nekoliko propovedi pastoralne i crkvene pesme.^[4] Čin Pravoslavlja je bogosluženje koje se vrši prve nedelje Velikog posta (naziva se „Nedelja Pravoslavlja“). Ovaj dan je posvećen sećanju na pobedu Pravoslavne crkve nad svim jeretičkim učenjima koja su je ugrožavala, a posebno nad ikonoborstvom osuđenim na Sedmom Vaseljenskom saboru 787. godine.^[5] Pisao je i o Sv. Nikolaju, arhiepiskopu mirlikijskom.^[6]

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. juna po crkvenom, a 27. juna po gregorijanskom kalendaru.^[7]