Neutralna teorija molekulske evolucije

Neutralna teorija molekulske evolucije navodi da je ogromna većina evolucionih promena na molekularnom nivou uzrokovana randomnim driftom selektivnosti neutralnih mutanata (one ne utiču na adaptivnost).[1] Teoriju je uveo Motu Kimura tokom kasnih 1960-tih i ranih 1970-tih. Neutralna teorija je kompatibilna sa Darvinovom teorijom evolucije prirodnom selekcijom: adaptivne promene se prihvataju kao prisutne i važne, ali se hipotetiše da su one manji deo svih promena zadržanih u DNK sekvencama. Od tog vremena ova hipoteza je bila testirana koristeći Mekdonald-Kretmanov test, i nije potvrđena kod svih vrsta.[2] Čak i kod vrsta kod kojih su adaptivne promene retke, pozadinska selekcija na povezanim mestima može da krši pretpostavke teorije neutralnosti u pogledu genetičkog drifta.[3]

Vidi još

  • Adaptivna evolucija ljudskog genoma
  • Evolucija
  • Molekulska evolucija

Reference

  1. ↑ Kimura, Motoo. 1983. The neutral theory of molecular evolution. Cambridge (page xi)
  2. ↑ Fay, Justin C.. „Weighing the evidence for adaptation at the molecular level”. Trends in Genetics 27 (9): 343–349. DOI:10.1016/j.tig.2011.06.003. 
  3. ↑ Hahn, M.W. (2008). „Toward a selection theory of molecular evolution”. Evolution 62: 255–265. DOI:10.1111/j.1558-5646.2007.00308.x. 

Literatura

  • Gillespie, John H. (1991). The Causes of Molecular Evolution. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-506883-1. 
  • Graur, D. and Li, W-H (2000). Fundamentals of Molecular Evolution, 2nd ed.. Sinauer Associates. ISBN 0-87893-266-6. 
  • Kimura, M. (1968). „Evolutionary rate at the molecular level”. Nature 217 (5129): 624–626. DOI:10.1038/217624a0. PMID 5637732.  [1] Arhivirano 2008-09-11 na Wayback Machine-u
  • Kimura, M. (1983). The Neutral Theory of Molecular Evolution. Cambridge University Press, Cambridge. ISBN 0-521-23109-4. 
  • King, J.L. and Jukes, T.H. (1969). „Non-Darwinian Evolution”. Science 164 (3881): 788–798. DOI:10.1126/science.164.3881.788. PMID 5767777.  [2]
  • Richard Lewontin (1974). The Genetic Basis of Evolutionary Change. Columbia University Press. ISBN 0-231-03392-3. 
  • Tomoko Ohta (1973). „Slightly deleterious mutant substitutions in evolution”. Nature 246 (5428): 96–98. DOI:10.1038/246096a0. PMID 4585855. 
  • Ohta, T. and John H. Gillespie (1996). „Development of Neutral and Nearly Neutral Theories”. Theoretical Population Biology 49 (2): 128–142. DOI:10.1006/tpbi.1996.0007. PMID 8813019. 
  • Sueoka, N. (1962). „On the genetic basis of variation and heterogeneity of DNA base composition”. PNAS 48 (4): 582–592. DOI:10.1073/pnas.48.4.582. 
  • Kimura, M. (1986). „DNA and the Neutral Theory”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences 312 (1154): 343–354. DOI:10.1098/rstb.1986.0012. 
  • Provine W.B. Rise of the null selection hypothesis. In Cain A.J. and Provine W.B. 1991. Genes and ecology in history. In Berry R.J. et al. (eds) Genes in ecology: the 33rd Symposium of the British Ecological Society. Blackwell, Oxford, pp. 15–23
  • Duret, L. (2008). „Neutral Theory: The Null Hypothesis of Molecular Evolution”. Nature Education 1 (1).  [3]
  • Nei M. (2005-08-24). „Selectionism and neutralism in molecular evolution”. Molecular Biology and Evolution 22 (12): 2318–2342. DOI:10.1093/molbev/msi242. PMC 1513187. PMID 16120807.