Saobraćaj u Azerbejdžanu

Azerbejdžan je evroazijska zemlja u oblasti Kavkaza, koja ima izuzetno povoljan saobraćajni položaj. Zbog toga zemlja ima izvanredne uslove za razvoj saobraćaja, ali je on slabije razvijen zbog stalne nestabilnosti područja.

Najvažniji saobraćajni pravci u zemlji su putevi istok-zapad, od Crnog mora do Kaspijskog jezera, i sever-jug, od istočne Evrope do Srednjeg istoka. Veoma izražen planinski karakter zemlje takođe je znatna prepreka razvoju saobraćaja, naročito na zapadu zemlje, gde se pružaju veoma visoka planinska bila.

Azerbejdžan ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvor je glavni grad Baku.

Prema podacima iz 1993. godine, ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Azerbejdžanu bila je 2.932 km, od čega je 1.278 km elektrifikovano. To se odnosi na pruge širokog koloseka (1.520 mm), karakteristične za zemlje bivšeg SSSR-aa. Ti podaci ne uključuju industrijske i druge pomoćne pruge.

Gradska železnica razvijena je u Bakuu, gde postoji i metro-sistem. Baku i drugi veći gradovi poseduju i tramvajski prevoz.

Železnička veza sa susednim zemljama:

• Rusija - da
• Gruzija - da, trenutno izgradnja pruge standardnog koloseka
• Jermenija - da, ali je saobraćaj u prekidu
• Iran (preko enklave Nahčivan) - da, uz promenu širine koloseka
• Turska (preko enklave Nahčivan) - ne, trenutno izgradnja pruge standardnog koloseka

Godine 2005. potpisan je sporazum između Gruzije, Turske i Azerbejdžana o izgradnji zajedničke železničke linije Kars (Turska) - Tbilisi - Baku standardne širine koloseka. Gradnja te pruge izazvala je velike političke teškoće i ogorčenost Rusije.

Ukupna dužina puteva u Azerbejdžanu 1998. godini iznosila je 24.981 km, od čega je sa čvrstom podlogom 23.057 km (najčešće u veoma lošem stanju). Pravih autoputeva nema, ali na prilazima velikim gradovima postoje bolje saobraćajnice sa 3 i 4 trake. Poslednjih godina putna mreža se intenzivno obnavlja i širi.

Najznačajniji magistalni putevi u državi kreći od prestonice Bakua i idu ka:

• Severu - Rusija, Istočna Evropa
• Zapadu - Gruzija, Crno more
• Jugu - Iran, Bliski istok

Azerbejdžan je zemlja sa dugim izlazom na Kaspijsko jezero, najveće na svetu i jedno od najprometnijih sa velikim brojem izlaznih zemalja. Ono je preko Volge, Dona i Kanala Volga-Don u vezi sa otvorenim svetskim vodama, što dodatno stvara prednosti duge obale. Najvažnije primorske luke su Baku, Sumgait i Lenjkoranj. Sa druge strane, unutrašnjost države ispresecana je malim i plitkim rekama sa veoma niskim letnjim vodostajima pa nema unutrašnjih plovnih puteva.

• Gasovod: 1.130 km (1992. g.)
• Naftovod: 1.240 km (1992. g.)

U Azerbejdžanu postoji nekoliko aviopreduzeća, od kojih je najvažnije državno preduzeće "Azerbejdžan Erlajns".

U zemlji postoji 69 zvanično upisanih aerodroma (2007. godine), od čega 29 sa čvrstom podlogom. IATA-kod imaju tri aerodroma:

• Međunarodni aerodrom "Hejdar Alijev" u Bakuu - GYD
• Aerodrom "Gandža" u Gandži - KVD
• Međunarodni aerodrom "Nahčivan" u Nahčivanu - NAJ

Međunarodni aerodrom "Hejdar Alijev" u Bakuu daleko je najprometniji aerodrom u Azerbejdžanu, dok su ostali aerodromi mali i povezani putem nekoliko linija samo sa prestonicom Bakuom i Moskvom.

Saobraćaj u Azerbejdžanu na Wikimedijinoj ostavi