Европско првенство у атлетици на отвореном 1990 — скок увис за жене

Скок увис у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1990. одржан је 30. и 31. августа на стадиону Пољуд у Сплиту.

Титулу освојену 1986. у Штутгарту, није бранила Стефка Костадинова из Бугарске.

Земље учеснице

Учествовало је 18 такмичарки из 13 земаља.

  1. Аустрија Аустрија (1)
  2. Бугарска Бугарска (1)
  3. Грчка Грчка (2)
  4. Западна Немачка Западна Немачка (3)
  5. Источна Немачка Источна Немачка (1)
  6. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (1)
  7. Мађарска Мађарска (1)
  8. Норвешка Норвешка (1)
  9. Румунија Румунија (1)
  10. Совјетски Савез Совјетски Савез (3)
  11. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (1)
  12. Француска Француска (1)
  13. Чехословачка Чехословачка (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1990.
Светски рекорд Стефка Костадинова  Бугарска 2,09 Рим, Италија 30. август 1987
Европски рекорд
Рекорд Европских првенстава Улрике Мајфарт  Западна Немачка 2,02 Атина, Грчка 8. септембар 1982.
Најбољи светски резултат сезоне Јелена Јелесина  Совјетски Савез 2,02 Сијетл, САД 23. јул 1990.
Најбољи европски резултат сезоне

Најбољи резултати у 1990. години

Најбоље атлетичарке у скоку увис 1990. године пре почетка европског првенства (26. августа 1990) заузимало је следећи пласман, на европској и светској ранг листи (СРЛ)[1]

1. Јелена Јелисина  Совјетски Савез 2,02 23. јул 1. СРЛ
2. Биљана Петровић  Југославија 2,00 22. јун 3. СРЛ
3. Хајке Хенкел  Западна Немачка 2,00 12. август 4. СРЛ
4. Галина Астафеи  Румунија 1,98 13. мај 5. СРЛ
5. Валентина Готовска  Бугарска 1,97 4. август 6. СРЛ
6. Ники Гавера  Грчка 1,95 4. јул 7. СРЛ

Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на ЕП.

Освајачи медаља

Хајке Хенкел
Западна Немачка Западна Немачка
Биљана Петровић
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Јелена Јелесина
Совјетски Савез Совјетски Савез

Резултати

Квалификације

У квалификацијама такмичарке су биле подељене у две групе. За финале су се квалификовала све такмичарке које су прескочиле 1,88 м.[2]

Пласман Група Такмичарка Земља Време Белешке
1. А Биљана Петровић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 1,88 КВ
2. А Валентина Готовска Совјетски Савез Совјетски Савез 1,88 КВ
3. А Андреја Аренс Западна Немачка Западна Немачка 1,88 КВ
4. А Светлана Ласева-Исајева Бугарска Бугарска 1,88 КВ
5. А Олга Турчак Западна Немачка Западна Немачка 1,88 КВ
6. А Јана Бренкусова Чехословачка Чехословачка 1,88 КВ
7. А Зигрид Кирхман Аустрија Аустрија 1,88 КВ
8. Б Хајке Балк Источна Немачка Источна Немачка 1,88 КВ
9. Б Хајке Хенкел Западна Немачка Западна Немачка 1,88 КВ
10. Б Јелена Јелесина Совјетски Савез Совјетски Савез 1,88 КВ
11. Б Јудит Ковач Мађарска Мађарска 1,88 КВ
12. Б Хаве Хавгланд Норвешка Норвешка 1,88 КВ
13. А Ники Бакојани Грчка Грчка 1,84
14. Б Ники Гавера Грчка Грчка 1,84
15. Б Забине Брамхоф Западна Немачка Западна Немачка 1,84
16. А Галина Астафеи Румунија Румунија 1,84
17. Б Леа Хагет Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,80
18. Б Мариз Еванже Епе Француска Француска 1,80

Финале

Пласман Такмичарка Држава Време Белешке
Хајке Хенкел Западна Немачка Западна Немачка 1,99
Биљана Петровић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 1,96
Јелена Јелесина Совјетски Савез Совјетски Савез 1,96
4. Зигрид Кирхман Аустрија Аустрија 1,89
5. Хајке Балк Источна Немачка Источна Немачка 1,89
6. Јудит Ковач Мађарска Мађарска 1,89 ЛР
7. Валентина Готовска Совјетски Савез Совјетски Савез 1,89
8. Хане Хавгланд Норвешка Норвешка 1,89
9. Светлана Ласева-Исајева Италија Италија 1,89
10. Олга Турчак Совјетски Савез Совјетски Савез 1,85
11. Јана Бренкусова Чехословачка Чехословачка 1,85
12. Андреја Аренс Западна Немачка Западна Немачка 1,80

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 15. Европског првенства 1938—1990.[3]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Уједињено Краљевство 2 2 2 6
2.  Румунија 2 2 0 4
3.  Западна Немачка 2 0 1 3
3.  Совјетски Савез 1 5 3 9
4.  Чехословачка 1 1 2 4
5.  Бугарска 1 1 0 2
6.  Италија 1 0 2 3
7.  Источна Немачка 1 1 0 2
9.  Аустрија 1 0 0 1
 Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
12.  Југославија 0 2 0 2
13.  Холандија 0 1 0 1
14.  Данска 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
 Пољска 0 0 1 1
Укупно {16} 14 15 13 42

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичарка Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3
2. Роземари Акерман  Источна Немачка 1 1 0 2
Тајсија Ченчик  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Сара Симеони  Италија 1 0 2 3

Референце

  1. ^ Светска ранг листа скакачица увис 1990. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2014) Преузето 29.07.2014
  2. ^ Резултати скакачица увис
  3. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца
  • п
  • р
  • у
Мушке
дисциплине
Женске
дисциплине
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023