Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка

Ричард Плантагенет
Ричардов приказ у Шрузберијској књизи
Лични подаци
Датум рођења	(1411-09-21)21. септембар 1411.
Датум смрти	30. децембар 1460.(1460-12-30) (49 год.)
Место смрти	Вејкфилд, Јоркшир, Енглеска
Гроб	Црква Свете Марије и свих Светих
Породица
Супружник	Сесили Невил
Потомство	Anne of York, Duchess of Exeter, Едвард IV Јорк, Edmund, Earl of Rutland, Elizabeth of York, Duchess of Suffolk, Маргарета од Јорка, Џорџ Плантагенет, 1. војвода од Кларенса, Ричард III
Родитељи	Ричард од Конисбурга Ен де Мортимер
Династија	Династија Јорк
војвода од Јорка
Претходник	Едвард од Норича, 2. војвода од Јорка
Наследник	Едвард IV Јорк

Ричард Плантагенет, III војвода од Јорка (21. септембра 1411 – 30. децембар 1460), био је један од водећих енглеских магната и праунук краља Едварда III са очеве стране. Наследио је огромне поседе и служио у различитим уредима широм државе, у Ирској, Француској и Енглеској- земљи којом је управљао током лудила краља Хенрија VI.

Његови сукоби са Хенријевом женом, Маргаритом Анжујском, и другим члановима Хенријевог двора, као и његовова потраживања на престо, били су водећи фактор политичког пуча, средином петнаестог века у Енглеској и један од главних узрока ратова двеју Ружа. Ричард је покушао да преузме трон, али је одвраћен, након убеђења да ће добити власт након Хенријеве смрти. Међутим, тек неколико недеља пре испуњења овог циља, погинуо је у бици код Вејкфилда.

Корени

Ричард Плантагенет, III војвода од Јорка, рођен је 21. септембра 1411, као син Ричарда од Конисбурга и његове супруге Ен Мортимер, ћерке Роџера Мортимера, четвртог грофа од Марта, и Елеоноре Холандске. Ен Мортимер је праунука Лајонела, првог војводе од Кларенса и другог сина краља Едварда III (1327-1377). Овај родослов "иде у прилог" Ен Мортимер и њеним потомцима, војводама од Јорка, због стицања права, иако не по мушкој линији, на енглески престо, које је, наводно, веће од права владајуће куће Ланкастер, која потиче од Џона од Гента, трећег сина краља Едварда III.^[1]

Са очеве стране, Ричард је имао право на престо директно по мушкој линији, пореклом од деде Едмунда Ланглија, првог војводе од Јорка (1341–1402) и четвртог преживелог сина Едварда III.

Ричардова мајка, верује се, умрла је на порођају, а његов отац, гроф од Кембриџа, био је погубљен 1415. године за учешће у Саутемптоншкој завери против Хенрија V Ланкастера. Иако му је титула грофа била одузета, он на њу није био лишен права, те је као четворогодишње сироче именован за очевог наследника. Ричард је имао сестру, Изабел од Кембриџа, која је постала грофица од Есекса, након свог другог брака 1426. године.^[2]

Неколико месеци након смрти оца, Ричардов ујак Едвард, 2. војвода од Јорка, убијен је у бици код Азенкура 25. октобра 1415. После извесног оклевања краљ Хенри V дозволио је Ричарду да наследи титулу свог стрица (који није имао потомака) и земље војводства Јорка. Мања титула, али свакако велики поседи су га дочекалим, након смрти његовог ујака по мајци Едмунд Мортимера, петог грофа од Марта, 19. јануара 1425.

Разлог за оклевања Хенрија V су изливи противљења Едмунда Мортимер неколико пута против њега и постојане могућности да има већа права на престо него Хенријев отац, краљ Хенри IV (1399-1413), син Џона од Гента и Бланш од Ланкастера. Међутим, у току свог живота, Мортимер је остао веран присталица куће ланкестерових.

Ричард од Јорка је већ поседовао корене Мортимера и Кембриџа, што му је давало јасна права на енглески трон. Чак је у једном тренутку постао једна од најмоћнијих личности у Енглеској, уз самог краља.

Смрт

Јорк је био сахрањен у Понтефракту, али је његова глава остала на копљу победничке, ланкестерове војске и била приказивана дуж зидина Јорка, са симболичном, папирном круном. Његови посмртни остаци су касније пресељени у цркву Свете Марије и свих Светих.^[3]

Наслеђе

Кроз неколико недеља након Ричардове смрти, његов најстарији преживели син, будући краљ Едвард IV, на крају је поставио кућу Јорка на престо после одлучујуће победе над Ланкастерима у бици код Таутона. Након бурне владавине, умро је 1483. године и њега је наследио син је Едвард V.^[4]

Деца

Имао је тринаесторо потомака:

Ен од Јорка
Едвард IV
Елизабет од Јорка
Маргарета од Јорка
Џорџ војвода од Кларенса
Ричард III Јорк

Породично стабло

16. Едвард II Плантагенет

8. Едвард III Плантагенет

17. Изабела Француска

4. Едмунд од Ланглија

18. Вилијам I, гроф од Еноа

9. Филипа од Еноа

19. Жана од Валоа

2. Ричард од Конисбурга, 3. гроф од Кембриџа

20. Алфонсо XI од Кастиље

10. Педро I од Кастиље

21. Марија Португалска (1527—1545)

5. Изабела од Кастиље, војвоткиња од Јорка

22. Juan García de Padilla, 1st Señor de Villagera

11. María de Padilla

23. María Fernández de Henestrosa

1. Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка

24. Роџер Мортимер, 2. гроф од Марча

12. Edmund Mortimer, 3rd Earl of March

25. Philippa Montacute

6. Роџер Мортимер, 4. гроф од Марча

26. Лајонел од Антверпена, 1. војвода од Кларенса

13. Philippa, 5th Countess of Ulster

27. Elizabeth de Burgh, 4th Countess of Ulster

3. Anne de Mortimer

28. Томас Холанд, 1. гроф од Кента

14. Томас Холанд, 2. гроф од Кента

29. Joan of Kent

7. Alianore Holland

30. Richard FitzAlan, 10th Earl of Arundel

15. Alice Fitzalan

31. Eleanor of Lancaster

Референце

^ Richardson IV 2011, стр. 400–404 harvnb грешка: no target: CITEREFRichardson_IV2011 (help)
^ Harriss 2004 harvnb грешка: no target: CITEREFHarriss2004 (help)
^ Haigh. стр. 31ff.
^ „Richard Plantagenet, Duke of York”. shakespeareandhistory.com/. Приступљено 19. 5. 2013.

Литература

Goodman, Anthony The Wars of the Roses Routledge&Kegan. Goodman, Anthony (1990). The Wars of the Roses: Military Activity and English Society, 1452-97. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-05264-1.
Goodwin, George (2012). Fatal Colours. London: Phoenix. ISBN 978-0-7538-2817-5.
Griffiths, Ralph Alan (2004). The Reign of King Henry VI. Sutton Pub. ISBN 978-0-7509-3777-1.
Haigh, Philip From Wakefield to Towton Pen and Sword Books. Haigh, Philip (2002). From Wakefield to Towton: The Wars of the Roses. Pen and Sword. ISBN 978-0-85052-825-1.
Hariss, G.L., The Struggle for Calais: An Aspect of the Rivalry between Lancaster and York, English Historical Review LXXV(1960), 30.
Hariss, G.L. (27. 1. 2005). Shaping the Nation: England 1360–1461. New Oxford History of England. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-822816-5. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Michael Hicks (2002). Warwick the Kingmaker. Oxford, UK: Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-23593-4.
Hilliam, David (2000). Kings, Queens, Bones and Bastards. Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-2340-8.
Jacob, E.F. (1988) [1961]. The Oxford History of England: The Fifteenth century, 1399–1485. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-821714-5.
P. A. Johnson (1988). Richard Duke of York. Oxford: Clarendon. ISBN 978-0-19-820268-4.
Richardson, D. (2011). Kimball G. Everingham, ур. Magna Carta Ancestry. 4 (2nd изд.). Salt Lake City. ISBN 978-1-4609-9270-8.
Rowse, Alfred Leslie (1966). Bosworth Field and the Wars of the Roses. Wordsworth Editions. ISBN 978-1-85326-691-1.
Storey, Robin (1986). The End of the House of Lancaster. Sutton Publishing. ISBN 978-0-86299-290-3.
Bertram Percy Wolffe (2001). Henry VI. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08926-4.

Спољашње везе

Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка на Викимедијиној остави.

Picture of Richard Plantagenet
RoyaList Online interactive family tree (en)
Lundy, Darryl. „A genealogical survey of the peerage of Britain as well as the royal families of Europe”. Приступљено 1. 6. 2007.

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Холандија Пољска
Људи	Ирска Deutsche Biographie Родовид
Остале	Енциклопедија Британика IdRef