Antineutron

Antineutron
Kvarkna struktura antineutrona.
KlasifikacijaAntibarion
Kompozicija1 gornji antikvark, 2 donji antiquarks
StatistikeFermionski
InterakcijeJaka, slaba, gravitaciona, elektromagnetna
StatusOtkriven
Simboln
AntičesticaNeutron
OtkrivenBrus Kork (1956)
Masa7002939565560000000♠939,565560(81) MeV/c2
Naelektrisanje0
Magnetni moment7000191000000000000♠+1,91 µN
Spin1⁄2
Izospin1⁄2

Antineutron je antičestica neutrona sa simbolom n.[1][2][3] On se razlikuje od neutrona samo po tome što neka od njegovih svojstava imaju jednaku veličinu ali suprotan znak.[4] On ima istu masu kao i neutron, i nema neto električni naboj, ali ima suprotan barionski broj (+1 za neutron, -1 za antineutron). To je zato što je antineutron sačinjen od antikvarkova, dok su neutroni sastavljeni od kvarkova. Antineutron se sastoji od jednog gornjeg antikvarka i dva donja antikvarka.

Pošto je antineutron električno neutralan, on se ne može lako posmatrati direktno. Umesto toga, posmatraju se proizvodi njegove anihilacije običnom materijom. Teoretski, slobodni antineutron treba da se raspadne u antiproton,[5] pozitron i neutrino u procesu analognom beta raspadanju slobodnih neutrona. Postoje teorijski predlozi oscilacija neutron-antineutrona, procesa koji podrazumeva kršenje očuvanja barionskog broja.[6][7][8]

Antineutron je otkriven u sudaru protona-antiprotona u Bevatronu[9] (Larens Berkli nacionalnoj laboratoriji) zaslugom Brusa Korka 1956. godine, godinu dana nakon što je antiproton otkriven.[10][11]

Magnetni moment

Magnetni moment antineutrona je suprotan magnetnom momentu neutrona.[12] On je 7000191000000000000♠+1,91 µN za antineutron, dok je 2999809000000000000♠−1,91 µN za neutron (relativno na pravac spina). Ovde je µN nuklearni magneton.

Vidi još

Reference

  1. ^ „The Nobel Prize in Physics 1959”. 
  2. ^ „Antimatter Atoms Trapped for First Time—"A Big Deal"”. 19. 11. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ Weinberg, Steve (1995-06-30). The quantum theory of fields, Volume 1 : FoundationsНеопходна слободна регистрација. стр. 14. ISBN 0-521-55001-7. 
  4. ^ Lancaster, Tom; Blundell, Stephen J.; Blundell, Stephen (април 2014). Quantum Field Theory for the Gifted Amateur (на језику: енглески). OUP Oxford. стр. 61. ISBN 9780199699339. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ Dirac, Paul (1930). „A Theory of Electrons and Protons”. Proceedings of the Royal Society A. 126 (801): 360—365. Bibcode:1930RSPSA.126..360D. doi:10.1098/rspa.1930.0013 Слободан приступ. 
  6. ^ R. N. Mohapatra (2009). „Neutron-Anti-Neutron Oscillation: Theory and Phenomenology”. Journal of Physics G. 36 (10): 104006. Bibcode:2009JPhG...36j4006M. arXiv:0902.0834 Слободан приступ. doi:10.1088/0954-3899/36/10/104006. 
  7. ^ C. Giunti; M. Laveder (19. 8. 2010). „Neutron Oscillations”. Neutrino Unbound. Istituto Nazionale di Fisica Nucleare. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2010. 
  8. ^ Y. A. Kamyshkov (16. 1. 2002). „Neutron → Antineutron Oscillations” (PDF). NNN 2002 Workshop on "Large Detectors for Proton Decay, Supernovae and Atmospheric Neutrinos and Low Energy Neutrinos from High Intensity Beams" at CERN. Приступљено 19. 8. 2010. 
  9. ^ „The History of Antimatter - From 1928 to 1995”. CERN. Архивирано из оригинала 2008-06-01. г. Приступљено 2008-05-24. (The cited page is noted as "3 of 5". The heading on the cited page is "1954: power tools".)
  10. ^ „The History of Antimatter - From 1928 to 1995”. CERN. Архивирано из оригинала 2008-06-01. г. Приступљено 2008-05-24. (The cited page is noted as "3 of 5". The heading on the cited page is "1954: power tools".)
  11. ^ Cork, Bruce; Lambertson, Glen R.; Piccioni, Oreste; Wenzel, William A. (15. 11. 1956). „Antineutrons Produced from Antiprotons in Charge-Exchange Collisions”. Physical Review. 104 (4): 1193—1197. Bibcode:1956PhRv..104.1193C. S2CID 123156830. doi:10.1103/PhysRev.104.1193. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ Lorenzon, Wolfgang (6. 4. 2007). „Physics 390: Homework set #7 Solutions” (PDF). Modern Physics, Physics 390, Winter 2007. Приступљено 22. 12. 2009. 

Literatura

  • Feynman, R. P. (1987). „The reason for antiparticles”. Ур.: R. P. Feynman; S. Weinberg. The 1986 Dirac memorial lecturesНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. ISBN 0-521-34000-4. 
  • Weinberg, S. (1995). The Quantum Theory of Fields, Volume 1: FoundationsНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. ISBN 0-521-55001-7. 
  • G. Fraser (18. 5. 2000). Antimatter: The Ultimate Mirror. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65252-0. 
  • Schmidt, G.R.; Gerrish, H.P.; Martin, J.J.; Smith, G.A.; Meyer, K.J. „Antimatter Production for Near-term Propulsion Applications” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2007. г. 
  • Lewis, R. A.; Smith, G. A.; Howe, S. D. (1997). „Antiproton portable traps and medical applications” (PDF). Hyperfine Interactions. 109 (1–4): 155. Bibcode:1997HyInt.109..155L. doi:10.1023/A:1012653416870. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 8. 2011. г. 
  • Gibney, E. (2018). „Physicists plan antimatter's first outing – in a van”. Nature. 554 (7693): 412—413. Bibcode:2018Natur.554..412G. PMID 29469122. doi:10.1038/d41586-018-02221-9. 
  • Blaum, K.; Raizen, M. G.; Quint, W. (2014). „An experimental test of the weak equivalence principle for antihydrogen at the future FLAIR facility”. International Journal of Modern Physics: Conference Series. 30: 1460264. Bibcode:2014IJMPS..3060264B. doi:10.1142/S2010194514602646. hdl:11858/00-001M-0000-001A-152D-1 Слободан приступ. 
  • Antipov, Y. M.; et al. (1974). „Observation of antihelium3 (in Russian)”. Yadernaya Fizika. 12: 311. 
  • Arsenescu, R.; et al. (2003). „Antihelium-3 production in lead–lead collisions at 158 A GeV/c”. New Journal of Physics. 5 (1): 1. Bibcode:2003NJPh....5....1A. doi:10.1088/1367-2630/5/1/301 Слободан приступ. 
  • Agakishiev, H.; et al. (2011). „Observation of the antimatter helium-4 nucleus”. Nature. 473 (7347): 353—356. Bibcode:2011Natur.473..353S. PMID 21516103. arXiv:1103.3312 Слободан приступ. doi:10.1038/nature10079. 
  • ALPHA Collaboration (2011). „Confinement of antihydrogen for 1,000 seconds”. Nature Physics. 7 (7): 558—564. Bibcode:2011NatPh...7..558A. arXiv:1104.4982 Слободан приступ. doi:10.1038/nphys2025. 
  • Amole, C.; et al. (2012). „Resonant quantum transitions in trapped antihydrogen atoms” (PDF). Nature. 483 (7390): 439—443. Bibcode:2012Natur.483..439A. PMID 22398451. doi:10.1038/nature10942. hdl:11568/757495. 
  • Madsen, N. (2010). „Cold antihydrogen: a new frontier in fundamental physics”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 368 (1924): 3671—82. Bibcode:2010RSPTA.368.3671M. PMID 20603376. doi:10.1098/rsta.2010.0026 Слободан приступ. 
  • „Ten things you might not know about antimatter”. symmetry magazine. Архивирано из оригинала 8. 11. 2018. г. Приступљено 2018-11-08. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Smidgen of Antimatter Surrounds Earth”. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Agakishiev, H.; et al. (STAR Collaboration) (2011). „Observation of the antimatter helium-4 nucleus”. Nature. 473 (7347). Bibcode:2011Natur.473..353S. PMID 21516103. S2CID 118484566. arXiv:1103.3312 Слободан приступ. doi:10.1038/nature10079. 
  • Canetti, L.; et al. (2012). „Matter and Antimatter in the Universe”. New J. Phys. 14 (9). Bibcode:2012NJPh...14i5012C. S2CID 119233888. arXiv:1204.4186 Слободан приступ. doi:10.1088/1367-2630/14/9/095012. 
  • Tenenbaum, David (28. 12. 2012). „One step closer: UW-Madison scientists help explain scarcity of antimatter”. University of Wisconsin–Madison News. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Tsan, Ung Chan (2013). „Mass, Matter, Materialization, Mattergenesis and Conservation of Charge”. International Journal of Modern Physics E. 22 (5). Bibcode:2013IJMPE..2250027T. doi:10.1142/S0218301313500274. „Matter conservation means conservation of baryonic number A and leptonic number L, A and L being algebraic numbers. Positive A and L are associated to matter particles, negative A and L are associated to antimatter particles. All known interactions do conserve matter.” 
  • Tsan, U. C. (2012). „Negative Numbers And Antimatter Particles”. International Journal of Modern Physics E. 21 (1). Bibcode:2012IJMPE..2150005T. doi:10.1142/S021830131250005X. „Antimatter particles are characterized by negative baryonic number A or/and negative leptonic number L. Materialization and annihilation obey conservation of A and L (associated to all known interactions).” 
  • Dirac, Paul A. M. (1965). Physics Nobel Lectures (PDF). 12. Amsterdam-London-New York: Elsevier. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Antimatter”. Science Fiction Encyclopedia. Архивирано из оригинала 28. 7. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • McCaffery, Larry (јул 1991). „An Interview with Jack Williamson”. Science Fiction Studies. 18 (54). Архивирано из оригинала 12. 9. 2006. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Pearson, K. (1891). „Ether Squirts”. American Journal of Mathematics. 13 (4). JSTOR 2369570. doi:10.2307/2369570. 
  • Kragh, H. (2002). Quantum Generations: A History of Physics in the Twentieth Century. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09552-3. 
  • Schuster, A. (1898). „Potential Matter – A Holiday Dream”. Nature. 58 (1503). Bibcode:1898Natur..58..367S. S2CID 4046342. doi:10.1038/058367a0 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Harrison, E. R. (2000-03-16). Cosmology: The Science of the Universe (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66148-5. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Dirac, P. A. M. (1928). „The Quantum Theory of the Electron”. Proceedings of the Royal Society A. 117 (778). Bibcode:1928RSPSA.117..610D. JSTOR 94981. doi:10.1098/rspa.1928.0023 Слободан приступ. 
  • Kaku, M.; Thompson, J. T. (1997). Beyond Einstein: The Cosmic Quest for the Theory of the Universe. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286196-2. 
  • Stewart, P. J. (2010). „Charles Janet: Unrecognized genius of the periodic system”. Foundations of Chemistry. 12 (1). S2CID 171000209. doi:10.1007/s10698-008-9062-5. 
  • Canetti, L.; Drewes, M.; Shaposhnikov, M. (2012). „Matter and antimatter in the universe”. New Journal of Physics. 14 (9). Bibcode:2012NJPh...14i5012C. S2CID 119233888. arXiv:1204.4186 Слободан приступ. doi:10.1088/1367-2630/14/9/095012. 

Spoljašnje veze

Antineutron на Викимедијиној остави.
  • LBL Particle Data Group: summary tables
  • -author= -
  • Elementary particles: includes information about antineutron discovery (archived link)
  • "Is Antineutron the Same as Neutron?" explains how the antineutron differs from the regular neutron despite having the same, that is zero, charge.
  • Antiparticle (physics) на сајту Енциклопедија Британика
  • p
  • r
  • u
Čestice u fizici
Elementarne čestice
Fermioni
Kvarkovi
u · d · c · s · t · b
Leptoni
e- · e+ · μ- · μ+ · τ- · τ+ · νe · νe · μe · μe · τe · τe
Bozoni
Baždarni
γ · g · W± · Z
Ostale
Duhovi
Hipotetične
Superpartneri
Gaugino
Gluino · Gravitino
Ostali
Aksino · Bozino · Chargino · Higsino · Neutralino  · Sfermion
Ostale
A0 · Dilaton · G · Higsov bozon · Majoron · Tahion · X · Y  · W' · Z' · Sterilni neutrino
Složene
Hadroni
Barioni / Hiperioni
N (n · p) · Δ · Λ · Σ · Ξ · Ω
Mezoni / Kvarkoniji
π  · ρ  · η · η′  · φ  · ω  · J/ψ  · ϒ  · θ  · K  · B  · D  · T
Druge
Atomsko jezgro · Atomi · Egzotični atomi (Pozitronijum · Mionijum · Onijum) · Molekuli
Hipotetični
Egzotični hadroni
Egzotični barioni
Dibarion · Pentakvark
Egzotični mezoni
Glubol · Tetrakvark
Ostale
Mezonski molekul · Pomeron
Kvazičestice
Davidov soliton · Eksciton · Magnon · Fonon · Plazmaron · Plazmon · Polariton · Polaron · Roton
Popisi
Popis čestica · Popis kvazičestica · Popis bariona · Popis mezona · Hronologija otkrića čestica
Vikipedijine knjige
Hadronska materija: Hadronic Matter · Čestice standardnog modela: Particles of the Standard Model