Stiren

Stiren
Styrene
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Phenylethene
Sistemski IUPAC naziv
Ethenylbenzene
Drugi nazivi
Vinil benzen; cinamen; stirol; fenileten; diareks HF 77; stirolen; stiropol; vinilbenzen
Identifikacija
  • 100-42-5 ДаY
3D model (Jmol)
  • interaktivna slika
ChEBI
  • CHEBI:27452 ДаY
ChemSpider
  • 7220 ДаY
ECHA InfoCard 100.002.592
KEGG[1]
  • C07083 НеН
PubChem[2][3] C ID
  • 7501
RTECS WL3675000
UNII
  • 44LJ2U959V ДаY
SMILES
  • c1ccccc1C=C
Svojstva
C8H8
Molarna masa 104,15 g/mol
Agregatno stanje bezbojna uljasta tečnost
Gustina 0,909 g/cm³
Tačka topljenja −30 °C (−22 °F; 243 K)
Tačka ključanja 145 °C (293 °F; 418 K)
Rastvorljivost u vodi
 < 1%
Indeks refrakcije (nD) 1.5469
Viskoznost 0.762 cP at 20°C
Struktura
Dipolni moment 0.13 D
Opasnosti
Opasnost u toku rada zapaljiv, toksičan
Bezbednost prilikom rukovanja MSDS
R-oznake R10 R36
S-oznake S38 S20 S23
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorus
3
2
2
Tačka paljenja 31 °C
Srodna jedinjenja
Srodne stireni
aromatična jedinjenja
 Polistiren, Stilben
Ethilbenzen
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Stiren (vinil-benzen, cinamen, stirol, etenbenzen, fenetilen, stiropol) je organski jedinjenje koje pripada grupi aromatičnih ugljovodonika.[4][5] Njegova hemijska formula je C6H5CH=CH2. Pod normalnim uslovima, on je uljasta tečnost koja lako isparava. Ima slatkast miris ako je čist, mada zbog primjesa njegov miris može da bude neugodan. Stiren je međuproizvod u proizvodnji važnog sintetičkog materijala polistirena (stiropora).[6]

Istorija

Manje količine stirena se mogu prirodno naći u nekim biljkama, kao i mnogim prehrambenim proizvodima poput voća, povrća, oraha, pića i mesa. Proizvodi se u velikim količinama iz benzena i etena preko međuproizvoda etilbenzena. U Americi tokom Drugog svjetskog rata dramatično je povećana njegova proizvodnja stirena za potrebe vojne industrije, usled porasta potražnje za sintetičkom gumom. Pošto molekul stirena ima vinilnu funkcionalnu grupu sa dvostrukom vezom, on ima sposobnost formiranja polimera.

Reference

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  5. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  6. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 

Literatura

Spoljašnje veze

  • Portal Hemija
Stiren na Vikimedijinoj ostavi.
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Јапан
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика