Ugljen disulfid

**Ugljen disulfid**
Nazivi


IUPAC naziv Methanedithione
Identifikacija
CAS broj	75-15-0^Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:23012^Y
ChemSpider	6108^Y
ECHA InfoCard	100.000.767
EC broj	200-843-6
KEGG^[1]	C19033^Н
PubChem^[2]^[3] C ID	6348
RTECS	FF6650000
UNII	S54S8B99E8^Y
UN broj	1131

SMILES C(=S)=S
Svojstva
Hemijska formula	CS₂
Molarna masa	76,139 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna tečnost neprečišćena: svetlo-žuta
Miris	hloroform (čist) loš zadah (industrijski)
Gustina	1,261 g/cm³
Tačka topljenja	−1.108 °C (−1.962 °F; −835 K)
Tačka ključanja	463 °C (865 °F; 736 K)
Rastvorljivost u vodi	2,9 g/kg (20°C)
Rastvorljivost	rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, CCl₄
Indeks refrakcije (n_D)	1,6295
Viskoznost	0,363
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linearan
Dipolni moment	nula
Opasnosti
GHS grafikoni	^[4]
GHS signalna reč	Opasnost
GHS opis opasnosti	H225, H315, H319, H361, H372^[4]
GHS mere predostrožnosti	P210, P281, P305+351+338, P314^[4] ICSC 0022
EU klasifikacija (DSD)	F T Xi
R-oznake	R11, R36/38, R48/23, R62, R63
S-oznake	(S1/2), S16, S33, S36/37, S45
Inhalaciona opasnost	Iritant
Opasno za oči	Iritant
Opasno za kožu	Iritant
NFPA 704	4 3 0
Tačka paljenja	−43 °C (−45 °F; 230 K)^[7]
Tačka spontanog paljenja	102 °C (216 °F; 375 K)^[7]
Eksplozivni limiti	1.3%-50%^[5]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD₅₀ (LD50)	3188 mg/kg (pacov, oralno)
LC₅₀ (LC50)	>1670 ppm (pacov, 1 hr) 15500 ppm (pacov, 1 hr) 3000 ppm (pacov, 4 hr) 3500 ppm (pacov, 4 hr) 7911 ppm (pacov, 2 hr) 3165 ppm (miš, 2 hr)^[6]
LC_Lo (LCLo)	4000 ppm (čovek, 30 min)^[6]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)	TWA 20 ppm C 30 ppm 100 ppm (30-minuta mak. pik)^[5]
REL (preporučeno)	TWA 1 ppm (3 mg/m³) ST 10 ppm (30 mg/m³) [kože]^[5]
IDLH (neposredna opasnost)	500 ppm^[5]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Ugljen-dioksid Karbonil sulfid Ugljen diselenid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je ^YН ?)
Reference infokutije

Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom CS₂. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.^[8]

Zastupljenost i proizvodnja

Male količine ugljen disulfida se oslobađaju u vulkanskim erupcijama i u močvarama. CS₂ se nekad proizvodio kombinovanjem ugljenika (ili koksa) i sumpora na visokim temperaturama. Reakcija na nižoj temperaturi od oko 600 °C koristi prirodni gas kao izvor ugljenika u prisustvu silikagelnog ili alumina katalizatora:^[8]

2CH₄ + S₈ → 2CS₂ + 4H₂S

Reakcija je analogna sagorevanju metana. Mada je izoelektronski sa ugljen-dioksidom, CS₂ je veoma zapaljiv:

CS₂ + 3O₂ → CO₂ + 2SO₂

Globalna produkcija/potrošnja ugljen disulfida je približno jedan milion tona, pri čemu Kina konzumira 49%, a Indija 13%, uglavnom za produkciju rajonskih vlakana.^[9] SAD produkcija 2007. godine je bila 56.000 tona.^[10]

Vidi još

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в Sigma-Aldrich Co., Carbon disulfide. Retrieved on 2014-05-27.
^ ^а ^б ^в ^г NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0104
^ ^а ^б „Carbon disulfide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH).
^ ^а ^б carbon disulfide
^ ^а ^б Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
^ „Carbon Disulfide report from IHS Chemical”. Приступљено 15. 6. 2013.
^ „Chemical profile: carbon disulfide from ICIS.com”. Приступљено 15. 6. 2013.