Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 800 метара за мушкарце
Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у мушкој конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и 14. марта финале.
Титулу освојену у Бечу 1970. одбранио је Јевгениј Аржанов из Совјетског Савеза.
Земље учеснице
Учествовало је 12 такмичара из 10 земаља.
- Белгија (1)
- Бугарска (2)
- Грчка (1)
- Пољска (1)
- Совјетски Савез (1)
- СФРЈ (1)
- Турска (1)
- Уједињено Краљевство (2)
- Чехословачка (1)
- Шпанија (1)
Рекорди
Извор:[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд[2] | Дитер Фром | Источна Немачка | 1:46,6 | Београд, Југославија | 8. март 1969. |
Европски рекорд у дворани | |||||
Рекорди европских првенстава | Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:51,0 | Беч, Аустрија | 15. март 1970. |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1971. | |||||
Рекорди европских првенстава | Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:48,7 | Софија, Бугарска | 14. март 1971. |
Освајачи медаља
Јевгениј Аржанов Совјетски Савез | Фил Луис Уједињено Краљевство | Анджеј Купчик Пољска |
Резултати
Квалификације
У квалификацијама такмичари су били подељени у три групе:1. са три такмичара, 2. четири и 3. са пет такмичара. У шест места у финалу су се квалификовапа по двојица првопласираних из све три групе (КВ).[3]
Позиција | Група | Атлетичар | Националност | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Џон Дејвис | Уједињено Краљевство | 1:51,8 | КВ |
2. | 1 | Петар Кјатовски | Бугарска | 1:51,9 | КВ |
3. | 1 | Славко Копривица | Југославија | 1:52,5 | |
4. | 2 | Антонио Фернандез | Шпанија | 1:54,0 | КВ |
5. | 3 | Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:54,1 | КВ |
6. | 2 | Фил Луис | Уједињено Краљевство | 1:54,3 | КВ |
7. | 3 | Анджеј Купчик | Пољска | 1:54,3 | КВ |
8. | 2 | Атанас Атанасов | Бугарска | 1:54,4 | |
9. | 1 | Јан Сисовски | Чехословачка | 1:54,7 | |
10. | 2 | Ерик Рејгарт | Белгија | 1:56,5 | |
11. | 2 | Ставрос Мермингис | Грчка | 1:57,8 | |
12. | 2 | Али Ерте | Турска | 1:58,0 |
Финале
Извор:[4]
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:48,7 | РЕПд | |
Фил Луис | Уједињено Краљевство | 1:55,5 | ||
Анджеј Купчик | Пољска | 1:50,5 | ||
4. | Џон Дејвис | Уједињено Краљевство | 1:51,1 | |
5. | Петар Кјатовски | Бугарска | 1:51,9 | |
6. | Антонио Фернандез | Шпанија | 1:52,7 |
Укупни биланс медаља у трци на 800 метара за мушкарце после 2. Европског првенства у дворани 1970—1971.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 326. Приступљено 14. новембар 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 400 метара у дворани Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификаци у трци 800 м за мушкарце на ЕПд 1971. сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке на 800 м за мушкарце ЕПд 1971. сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Резултати ЕПА 1971 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.