Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 800 метара за мушкарце
Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у мушкој конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и 14. марта финале.
Титулу освојену у Бечу 1970. одбранио је Јевгениј Аржанов из Совјетског Савеза.
Земље учеснице
Учествовало је 12 такмичара из 10 земаља.
Белгија (1)
Бугарска (2)
Грчка (1)
Пољска (1)
Совјетски Савез (1)
СФРЈ (1)
Турска (1)
Уједињено Краљевство (2)
Чехословачка (1)
Шпанија (1)
Рекорди
Извор:[1]
| Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Светски рекорд[2] | Дитер Фром |  Источна Немачка | 1:46,6 | Београд, Југославија | 8. март 1969. |
| Европски рекорд у дворани | |||||
| Рекорди европских првенстава | Јевгениј Аржанов |  Совјетски Савез | 1:51,0 | Беч, Аустрија | 15. март 1970. |
| Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1971. | |||||
| Рекорди европских првенстава | Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:48,7 | Софија, Бугарска | 14. март 1971. |
Освајачи медаља
 |  |  |
| Јевгениј Аржанов Совјетски Савез | Фил Луис Уједињено Краљевство | Анджеј Купчик Пољска |
Резултати
Квалификације
У квалификацијама такмичари су били подељени у три групе:1. са три такмичара, 2. четири и 3. са пет такмичара. У шест места у финалу су се квалификовапа по двојица првопласираних из све три групе (КВ).[3]
| Позиција | Група | Атлетичар | Националност | Време | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 1 | Џон Дејвис | Уједињено Краљевство | 1:51,8 | КВ |
| 2. | 1 | Петар Кјатовски |  Бугарска | 1:51,9 | КВ |
| 3. | 1 | Славко Копривица |  Југославија | 1:52,5 | |
| 4. | 2 | Антонио Фернандез |  Шпанија | 1:54,0 | КВ |
| 5. | 3 | Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:54,1 | КВ |
| 6. | 2 | Фил Луис | Уједињено Краљевство | 1:54,3 | КВ |
| 7. | 3 | Анджеј Купчик | Пољска | 1:54,3 | КВ |
| 8. | 2 | Атанас Атанасов | Бугарска | 1:54,4 | |
| 9. | 1 | Јан Сисовски |  Чехословачка | 1:54,7 | |
| 10. | 2 | Ерик Рејгарт |  Белгија | 1:56,5 | |
| 11. | 2 | Ставрос Мермингис |  Грчка | 1:57,8 | |
| 12. | 2 | Али Ерте |  Турска | 1:58,0 |
Финале
Извор:[4]
| Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|
 | Јевгениј Аржанов | Совјетски Савез | 1:48,7 | РЕПд |
 | Фил Луис | Уједињено Краљевство | 1:55,5 | |
 | Анджеј Купчик | Пољска | 1:50,5 | |
| 4. | Џон Дејвис | Уједињено Краљевство | 1:51,1 | |
| 5. | Петар Кјатовски | Бугарска | 1:51,9 | |
| 6. | Антонио Фернандез | Шпанија | 1:52,7 |
Укупни биланс медаља у трци на 800 метара за мушкарце после 2. Европског првенства у дворани 1970—1971.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 326. Приступљено 14. новембар 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 400 метара у дворани Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификаци у трци 800 м за мушкарце на ЕПд 1971. сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке на 800 м за мушкарце ЕПд 1971. сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Резултати ЕПА 1971 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.
